Naziv: Mr. President (popularno MPS, President)
Lokacija: Karađorđeva 75
Website: http://www.hotelmrpresident.com/
Foursquare: Mr. President Cafe / Mr. President Hotel
Kafići prekoputa fakulteta su omiljena destinacija studentima. Lično nisam fan takvih lokacija, jer nisam preterano tolerantan na stvari koje se podrazumevaju i nameću. Ono što se mora priznati jeste da je presudni faktor kada se ide u takve kafiće nedostatak vremena. Te tako i ja danas sa fakulteta zagazih u "MPS" u društvu nekih dragih ljudi.
MPS ili President ili kako god ga zvali, nije među mojim omiljenim lokacijama, upravo zato što ima visual contact sa fakultetom koji studiram. No, ono što me oduševljava jeste struktura ljudi koja ga posećuje, to su uglavnom mladi, poslovno odeveni i uglavnom primetno nasmejani ljudi. +1
Druga jako bitna stvar jeste usluga, koju moram da pohvalim. Iako ne volim kada se konobari suviše prisno ponašaju prema ljudima koji su redovni gosti, složićete se da to uglavnom prija nečijem egu (ne mora biti moj), pa me to sprečava da im bilo šta zamerim. +2
Još jedan jako bitan i veliki plus jeste to što sam u prolazu čuo kako konobar na tečnom engleskom razgovara sa mušterijom, pita ga da li želi dijetalnu ili običnu Coca-Colu, ne koristeći pritom ruke i noge da bilo šta objasni, što je verovatno tužni prosek u Srbiji. +3
Dakle usluga, ambijent i propratni faktori su na jako visokom nivou. Međutim ono što mene najviše interesuje jeste kafa koju ću dobiti, inače bi se ovaj blog zvao "usluga", "sanitarna inspekcija" i slično. Kafa, na moju veliku žalost, nije bila ni prići onome što sam očekivao. Naručio sam tursku, kao i 3 osobe u mom društvu, i bili smo usluženi relativno brzo, za nekih 8-10 minuta. Ono što je primetno jeste da hrana i piće koje dobijete u momentima gužve ne mogu da se porede sa onim što dobijete kada gužve nema. Ruku na srce, jedva smo našli mesto da sednemo u kafić, što govori o tome kakvo je stanje bilo, i možda opravdava činjenicu zašto kafa nije dobra.
Možda ste do sada pogrešno zaključili da pijem 300 kafa dnevno, ali zaista nije tako. Zapravo, sigurno sam negde ispod srpskog proseka, a često i ceo dan pregrmim bez kafe. Ne pijem tursku kafu često, i moja jedina očekivanja od šoljice kafe jeste da se obradujem svakom sledećem gutljaju. Nažalost, danas mi je i prvi gutljaj bio previše, a svaki sledeći je gradacijski povećavao razočarenje. Budući da sam donekle osuđen na fakultet i samim tim MPS još neko vreme, ostavljam im domaći zadatak da me iznova oduševe, ovaj put crnim napitkom. Današnja ocena na skali od 1 do 10, bila bi jaka šestica.
Svoje ime neću podeliti sa vama, ne zato što me sramota ili želim da ostanem anoniman, već zato što to nije poenta ovog bloga. Želeo bih svu pažnju posvetim napitku sa kojim sam se skoro jako zgotivio i koji mi čini život lakšim i lepšim, makar tako mislim.
Ko sam ja?
Ja sam student Ekonomskog fakulteta, i rođen sam negde u Srbiji 1991. godine. Ova asocijacija vam je skratila izbor na nekih 500 ljudi, ali nema veze.
Naime, prošlog oktobra, kada sam postao student mislio sam da studiranje i kafa ne moraju obavezno da idu jedno uz drugo i da su sve te priče o besanim noćima glupost. Doduše, delimično još uvek mislim da je tako, ali sam razvio ogromne simpatije prema kafi, naročito instant varijantama za čiju pripremu vam nije potrebno duže od par minuta. Te instant varijante u razgovoru nazivam studentske, jer ako ste pogubljeni u ogromnoj količini obaveza, na takvu aktivnost ne možete da trošite sate.
Šta me motiviše da pišem o kafi? Prvo, ako mene pitate, kafa je navika. To možda nije zdrava navika kao jutarnja gimnastika ili pešačenje umesto korišćenja lifta, ali nije ni nezdrava kao pušenje. Potrebna potvrda od lekara za ovu izjavu, ja samo ekonomista u nastajanju, i to loš.
Neke navike pokušate da iskorenite, neke da intenzivirate, a nekima želite da poklonite posebnu pažnju. Ja bih želeo da kafi pružim pažnju ovim putem.
Zašto ovo pišem?
Zato što me pisanje ispunjava. Volim da podelim svoje misli tim putem, i volim kada neko nađe za shodno da pročita moja škrabanja. Zašto pišem o kafi? Zato što blogovanje o nečemu u čemu uživate predstavlja najlepši oblik blogovanja, a ja sam se ranije uvek vodio idejama o zaradi od pisanja i slično. Sada nemam takve ambicije.
O čemu ću pisati?
Pisaću o ukusima, naravno sa svog aspekta, jer jedino o ukusima i vredi raspravljati. Pričaću o cenama, o novitetima, o nekim kul akcijama i slično. Zapravo pisaću o svemu što mi padne na pamet, a da je kafa nekakav deo toga.
Nadam se da će među vama čitaocima biti onih koji će želeti da odu na kafu sa mnom, jer to je nedvosmisleno dokaz da ste na ovaj ili onaj način intrigantni i interesantni.
Do sledećeg čitanja pozdravljam vas!