Naziv: Mr. President (popularno MPS, President) 

Lokacija: Karađorđeva 75

Website: http://www.hotelmrpresident.com/

Foursquare: Mr. President Cafe / Mr. President Hotel 

Kafići prekoputa fakulteta su omiljena destinacija studentima. Lično nisam fan takvih lokacija, jer nisam preterano tolerantan na stvari koje se podrazumevaju i nameću. Ono što se mora priznati jeste da je presudni faktor kada se ide u takve kafiće nedostatak vremena. Te tako i ja danas sa fakulteta zagazih u "MPS" u društvu nekih dragih ljudi.

MPS ili President ili kako god ga zvali, nije među mojim omiljenim lokacijama, upravo zato što ima visual contact sa fakultetom koji studiram. No, ono što me oduševljava jeste struktura ljudi koja ga posećuje, to su uglavnom mladi, poslovno odeveni i uglavnom primetno nasmejani ljudi. +1

Druga jako bitna stvar jeste usluga, koju moram da pohvalim. Iako ne volim kada se konobari suviše prisno ponašaju prema ljudima koji su redovni gosti, složićete se da to uglavnom prija nečijem egu (ne mora biti moj), pa me to sprečava da im bilo šta zamerim. +2

Još jedan jako bitan i veliki plus jeste to što sam u prolazu čuo kako konobar na tečnom engleskom razgovara sa mušterijom, pita ga da li želi dijetalnu ili običnu Coca-Colu, ne koristeći pritom ruke i noge da bilo šta objasni, što je verovatno tužni prosek u Srbiji. +3

Dakle usluga, ambijent i propratni faktori su na jako visokom nivou. Međutim ono što mene najviše interesuje jeste kafa koju ću dobiti, inače bi se ovaj blog zvao "usluga", "sanitarna inspekcija" i slično. Kafa, na moju veliku žalost, nije bila ni prići onome što sam očekivao. Naručio sam tursku, kao i 3 osobe u mom društvu, i bili smo usluženi relativno brzo, za nekih 8-10 minuta. Ono što je primetno jeste da hrana i piće koje dobijete u momentima gužve ne mogu da se porede sa onim što dobijete kada gužve nema. Ruku na srce, jedva smo našli mesto da sednemo u kafić, što govori o tome kakvo je stanje bilo, i možda opravdava činjenicu zašto kafa nije dobra.

Možda ste do sada pogrešno zaključili da pijem 300 kafa dnevno, ali zaista nije tako. Zapravo, sigurno sam negde ispod srpskog proseka, a često i ceo dan pregrmim bez kafe. Ne pijem tursku kafu često, i moja jedina očekivanja od šoljice kafe jeste da se obradujem svakom sledećem gutljaju. Nažalost, danas mi je i prvi gutljaj bio previše, a svaki sledeći je gradacijski povećavao razočarenje. Budući da sam donekle osuđen na fakultet i samim tim MPS još neko vreme, ostavljam im domaći zadatak da me iznova oduševe, ovaj put crnim napitkom. Današnja ocena na skali od 1 do 10, bila bi jaka šestica.